Folder forum

Folder forum

Mesto za odmor, zabavu, smeh, kulturu, fotografije, umetnost i razmišljanje.
 
PrijemPortalKalendarGalerijaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Misterije Beograda

Ići dole 
AutorPoruka
Senka
Admin
avatar

Broj poruka : 111
Datum upisa : 27.03.2012

PočaljiNaslov: Misterije Beograda   Čet Mar 29, 2012 8:37 pm

Top 5 misterija Beograda: Nestali grad Žrnov na Avali

Antički grad Žrnov je prvi na listi pet misterija koje Telegraf.rs otkriva. Kralj Aleksandar Karađorđević ga je srušio po nalogu masona



Malo žitelja Beogarada zna da se na Avali nalazio grad Žrnov, poznat još i kao Žrnovan, koji su podigli Rimljani. Za utvrđenje su izabrali tu lokaciju da bi kontrolisali prilaz Singidunumu, ali i da bi zaštitili svoje rudnike koji su bili stotinak metara od vrha Avale.

U srednjem veku na ostacima grada Srbi su podigli utvrđenje, koje su 1442. zauzele Osmanlije. Svega dve godine kasnije Žrnov je, pored Golupca, Kruševca i Novog Brda, vraćen Srbima, a 1458. se ponovo našao u rukama Osmanlija. Žrnov im je tada služio, ojačan dodatnim bedemima, za uznemiravanje Beograda, koji nikako nisu uspevali da osvoje. Upravo zbog te uloge Žrnov su zvali Havala, što znači smetnja, a po njemu je i cela planina dobila ime Avala.

Jedna od misterija Žrnova vezana je za razloge zašto od njega danas ne postoji nijedan kamen.

Iako je prepušten zubu vremena još od 18. veka, jer se pretpostavlja da je tada napušten, njegovi ostaci su prilično dobro očuvani do 1934. godine, kada je kralj Aleksandar Karađorđević naprasno odlučio da ga sruši. Razloge za tu odluku kralj nikada nije saopštio, a istoričari tvrde da ni tadašnji Beograđani nisu verovali da će to zaista učiniti. Javnost je negodovala, ali su ostaci Žrnova ipak bili minirani čitava dva dana, sve dok 19. aprila 1934. od njega nijeo ostalo ništa. Iz nekog razloga kralju je rušenje tog grada bilo posebno važno, pa je radove nadgledao i usput se fotografisao.


Kralj Aleksandar I Karađorđević u Žrnovu

Zvanična ideja rušenja Žrnova bila je da se obezbedi prostor za kompleks spomenika Neznanom junaku po nacrtima Ivana Meštrovića. Nezvanični razlozi navodno leže u kraljevom sujeverju, pa čak i u uplitanju masona u takvu odluku. Pristalice ove druge teorije kao primer navode gotovo identičnu odluku o rušenju stare kapele na Lovćenu zbog podizanja mauzoleja Njegošu po, slučajno ili ne, takođe Meštrovićevom projektu.

Kralj Aleksandar ipak nije doživeo da vidi Meštrovićevo delo na zaravnjenoj površini nekadašnjeg Žrnova, jer je svega nekoliko meseci od početka gradnje piramidalnog mauzoleja ubijen u Marselju 9.oktobra 1934.

Dodatnu dozu mistike u priču o lokaciji gde se nalazio Žrnov dodaju bioenergetičari i ufolozi. Lovci na leteće tanjire tvrde da je vrh Avale mesto gde se njihov “plen” često može videti. Prema njihovim teorijama, prve piramide na zemlji su izgradili vanzemaljci, kao svojvrsne kapije vremena kroz koje su stizali u druge dimenzije. Piramide su kasnije služile kao orijentiri.

U pohod na Avalu često dolaze i oni koji pokušavaju nekakvim spravama, u sitne sate, tvrde meštani okolnih sela, da otkriju da li je ostalo nešto od plemenitih metala koje su još Rimljani tu iskopavali.

Telegraf
Nazad na vrh Ići dole
Senka
Admin
avatar

Broj poruka : 111
Datum upisa : 27.03.2012

PočaljiNaslov: Re: Misterije Beograda   Čet Mar 29, 2012 9:19 pm

Top 5 misterija Beograda: Lagumi

Najveće beogradske tajne čuva mreža neprohodnih podzemnih tunela dugačka i nekoliko desetina kilometara. Prema nekim predanjima njima su povezani Gardoš, preko Kalemegdana i Tašmajdana sve do Višnjičke Banje



Verovatno najveća misterija Beograda vezana je za brojne legume koji se protežu ispod njega. O mračnoj mreži tajnih prolaza dugoj na desetine kilometara ispredale su se mnoge priče kojima na misterioznosti dodaje činjenica da danas mnogi od njih nisu prohodni. Najčuvenija od tih priča je o povezanosti tvrđave na Kalemegdanu i Kule na Gardošu, u Zemunu, tunelima koji vode ispod Save.

Iako arheolozi tvrde da takav prolaz nikada nije postojao, prestonički narod već više od 100 godina ne odustaje od tog verovanja. Koristeći te tunele, navodno moglo se ispod reke stići od “Rimskog bunara” do Kule Sibinjan Janka. Nauka ruši takvu teoriju objašnjavajući da “Rimski bunar” nije ni rimski ni bunar. Nastao je u 18.veku u pokušaju Austrijanaca da reše vodosnabdevanje. Iako se njegovo dno nalazi 14 metara ispod nivoa Save, dugo je bio suv jer se završava u steni a voda koja ga ispunjava se u njega sliva odozgo.

Pećina stara 8 miliona godina

Najstarije blago podzemnog Beograda je zasigurno pećina ispod Tašmajdana. Mnogi Beograđani nisu svesni da su njihovi stanovi izgrađeni na tankom sloju iznad pećine stare osam miliona godina. Nju su još Rimljani koristili kao kamenolom, a kasnije je koristila Srbima kao skrovište od Turaka.

Drugi svetski rat doneo je prostoru ispod Taša novu namenu ali i nove tunele. Nemci su želeli da podzemnim prolazima spoje najvitalnije objekte u Beogradu, a pećine su služile kao rezervna komanda Aleksandera Lohra, generala koji je bombardovao Grad.

Neotkriveni u potpunosti, lagumi u koje su u 15. veku prokopali Turci, od Pariske ulice do uinutrašnjosti zidina, kako bi braniteljima Beograda došli s leđa, kriju ko zna šta. Odbrana Beograda je minirala turski prolaz tako da su učesnici tog pohoda i sve što su sa sobom nosili ostali zakopani u njemu.

“Frižideri” i metro iz 19.veka

Nešto manje mističnu namenu imali su lagumi iz Karađorđeve ulice. Kopanje oko 13 tunela započeli su Austrijanci u 18. i nastavili u 19 veku. Reč je o veštačkim pećinama koje su služile kao magacini i “frižideri” onog vremena. Zbog blizine luke i rečnog puta koji je tada bio najpouzdaniji, lagumi na savskoj padini bili su idealni za čuvanje robe jer je u njima temperature bila niska i stabilna tokom svih godišnjih doba. Male kule koje “vire iz zemlje” na Kosančićevom vencu, nisu ostaci podzemnog grada trvđave, niti puškarnice kako mnogi beograđani misle. To su zapravo ventilacioni otvori koji su vodili vazduh do 20-ak metara u dubinu laguma, kako se u njima ne bi pojavili vlaga i buđ.



Inače, da se ostvario plan koji su još 1883. imali dvojica građana Gugla i Gal, Beograd je mogao da postane prvi svetski grad koji je imao metro. Oni su od opštine Beogradske tražili koncesiju kako bi od Knez Mihailove ulice do savskog stovarišta prokopali “podzemnu železnicu za prevoz espapa i putnika” i da kroz nju sprovedu i vodovod.

Podzemni prolazi nisu karakteristični samo za stari deo prestonice. Njima obiluju i Zemun, Banovo Brdo, Bežanija, Avala a neki od njih navodno vode od Kalemegdana preko Džordža Vašingtona sve do Višnjičke Banje. Prema nekim pričama ispod Očne klinike u Džordža Vašingtona pored tunela nalizi se i podzemno jezero.

Telegraf
Nazad na vrh Ići dole
Senka
Admin
avatar

Broj poruka : 111
Datum upisa : 27.03.2012

PočaljiNaslov: Re: Misterije Beograda   Čet Mar 29, 2012 9:32 pm

Top 5 misterija Beograda: Najstarija kuća

Top 5 misterija Beograda: Najstarija kuća



Barokna kuća na Dorćolu u Dušanovoj 10 zaštićena je kao spomenik kulture, jer je najstarija kuća u Beogradu. Njena misterioznost, međutim, ne leži u tome što je građena između 1724. i 1727.godine. Naprotiv, kuća čuva tajnu još iz vremena njene gradnje, toliko važnu da je njen graditelj ubijen.

Za vreme austrijske vladavine, njena izgradnja je poverena švajcarskom neimaru Nikoli Doksat de Morezu, koji je imao zadatak da obnovi i ojača Kalemegdansko utvrđenje po naređenju princa Virtenberkškog. De Morez, koji je bio inženjer i pukovnik austrijske vojske, naprasno je optužen za veleizdaju i pogubljen podno kalemegdanskih zidina. Čaršijom se međutim pronela vest da je graditelj ubijen kako se tačne lokacije tajnih prolaza ispod kuće, ne bi saznale. Jedan deo tunela vodi do ulaza u tvrđavu, a drugi, navodno, duboko u grad.



Pored ove, do tridesetih godina 20. veka postojale su još dve zgrade izgrađenje u istom periodu, ali su u međuvremenu srušene. Zgrade su bile povezane podrumima i navodno lagumima sa tunelom ka tvrđavi, a kuća u Dušanovoj je bila druga po redu u nizu od sedam objekata rezidencijalnog karaktera.

Veo misterije vezane za ovu kuću dodatno su pojačali Nemci tokom Drugog svetskog rata. Beograđani su tada svedočili da okupatori danima, u najvećoj tajnosti, nešto kopaju i traže. Neretko se pominjalo i nekakvo blago koje se skrivalo u tunelima pod kućom, a koje su Nemci tajno transportovali u Berlin. Ipak, niko sa sigurnošću ni danas ne može da kaže šta su Nemci tada otkrili u Dušanovoj 10.

Deo misterije je rešen nekoliko godina po završetku rata, kada su stanari otkrili tunel ispod svoje zgrade. Bilo je jasno da nije reč samo o povećem podrumu već o podzemnom putu, ali se ipak niko od njih nije usudio da njime prođe do kraja i vidi kuda on vodi. Danas je teško otkriti putanju tajnih tunela, kao i sa kojim objektima su povezani jer su prolazi uglavnom urušeni i pod vodom.

Kuća je menjala vlasnike, a u njenom prizemlju je od odlaska Austrougara u 18. veku, uvek bila neka zanatska radnja.

Do polovine 1950. godine i nacionalizacije, tu se nalazila poznata tekstilna radionica “Narodni Heroj Anđa Ranković“, iz koje je kasnije nastao čuveni tekstilni gigant “BEKO“. Anđa Ranković bila je prva supruga Aleksandra Rankovića poznatog kao Drug Marko ili Leka, jedne od centralih figura OZNE i ključne ličnosti svih tajnih i policijskih uprava u periodu posle 1945. godine. Do skora, na toj adresi bila je prva pekara u SFRJ koja je radila 24 sata.

Telegraf
Nazad na vrh Ići dole
Senka
Admin
avatar

Broj poruka : 111
Datum upisa : 27.03.2012

PočaljiNaslov: Re: Misterije Beograda   Čet Mar 29, 2012 10:10 pm

Top 5 misterija Beograda (4. deo): Tašmajdan

Na Tašu spaljene mošti Svetog Save, ispod njega je bilo sedam pećina, kao i katakombe koje su minirali Nemci, a na njemu su sahranjeni Đura Jakšić i Josif Pančić



Nove fontane ukrašene savremenim osvetljenjem, uređene zelene površine, klupe za zaljubljene parove, studente i penzionere koji dolaze da golubove obraduju mrvama starog hleba. To je slika današnjeg Tašmajdana, uređenog tako da ničim ne opominje na burnu istoriju ovog prostora i ne otkriva tajne čuvane vekovima.

Pretpostavlja se da ispod Taša postoji sedam pećina. Kroz njih su prolazili vodovodi, a građene su i kripte i riznice. Još u rimsko doba tu se nalazio kamenolom, a od tašmajdanskog kamena su pravljeni sarkofazi koji su iskopavani dva naredna milenijuma po čitavom gradu. Otuda i naziv koji su Turci nadenuli ovom delu Beograda, od reči “taš” što znači kamen i “majdan” – turski izraz za rudnik.



Velike tajne Tašmajdana vezuju se uglavnom za ono što se nalazi ispod površine. Od pećine stare oko osam miliona godina do katakombi i tajnih prolaza koje su Nemci za vreme Drugog svetskog rata kopali. Podzemni lavirinti ostaće misterija još neko vreme, jer su tokom povlačenja Nemci minirali neke od prolaza, tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi šta su sve povezivali i krili. Kompleks podzemnih hodnika i prostorija pravljen je tako da je u slučaju potrebe, tu moglo da boravi hiljadu vojnika, bez potrebe da šest meseci izlazi napolje.

Jedan od prolaza, u blizini bazena, pravljen je i da omogući ulazak kamiona natovarenih municijom, hranom i ostalom potrebnom robom.

Malo ko od šetača ovim beogradskim parkom zna da, uživajući u šetnji, hoda po starom prestoničkom groblju. Do 1886, kada je groblje preseljeno u današnju Ruzveltovu ulicu, na Tašmajdanu su sahranjeni mnogi važni ljudi ondašnjeg vremena, poput Đure Jakšića i Josifa Pančića koji je pokopan u specijalnom sanduku od čuvene Omorike. Istoričari opominju da su grobovi tadašnje elite preseljeni, ali da su mnogi, koji nisu imali naslednike, ostali na Tašmajdanu. Na centralnom delu groblja, koje se prostiralo današnjim šetalištem, počivali su pravoslavci, a na delu bližem Takovskoj ulici protestanti. Prostor današnjeg restorana “Šansa” bio je odvojen za sahranjivanje utopljenika i samoubica.

Posebno važna misterija u vezi sa istorijom Tašmajdana je teorija da se spaljivanje moštiju Svetog Save dogodilo upravo tu. Iako je opšte poznato da su spaljene na Vračaru, malo ko zna da se tadašnji Mali Vračar nalazio na prostoru Tašmajdana, takođe kod restorana “Šansa”, u to vreme pozvan kao “Čupina umka”. Mali Vračar se prostirao između Batal džamije koja se nalazila na mestu današnje zgrade Skupštine i raskrsnice Bulevara kralja Aleksandra i Takovske. Prema predanjima, naziv je dobio po brojnim vračarama i gatarama koju su se tu okupljale i proricale sudbinu zainteresovanim Beograđanima tog vremena.

Krajem 19.veka pravnik i erudita Sreten Popović je, dokazujući tu teoriju, došao do predanja izvesnog Slepog Laze koje je prepričao:

“Od oltara hrama Svetog Marka, odbroj na istok sedamdeset koraka. Doći ćeš do jednog uzvišenja. Pogledaj odatle levo i desno! Vidiš li Beograd, Savu i Dunav? E, tu, na tom vidikovcu spaljen je Sveti Sava.”

Još jedan dokaz za priču da se spaljivanje dogodilo na Tašmajdanu je činjenica da je tu prolazio najvažniji put tog vremena – Carigradski drum, sadašnji Bulevar kralja Aleksandra, kojim je prošao Sinan paša sa moštima kako bi ga Srbi videli i gledali kako spaljuje mošti Svetog Save.

Nekim narednim generacijama ostaje da pronađu način da otkriju tajne koje krije ovaj centralni deo grada, a usput im se možda i posreći da otkriju ima li istine u pričama o zakopanom turskom blagu, ali i dragocenostima koje Nemci nisu stigli da ponesu napuštajući Beograd.

Telegraf
Nazad na vrh Ići dole
Senka
Admin
avatar

Broj poruka : 111
Datum upisa : 27.03.2012

PočaljiNaslov: Re: Misterije Beograda   Čet Mar 29, 2012 10:18 pm

Top 5 misterija Beograda (5. deo): Kalemegdan

Životna priča Beogradske tvrđave počinje pre dva milenijuma, a njeni rušitelji i graditelji kroz vekove su nam ostavli mnoge važne istorijske činjenice, ali i nikad dokazane misteriozne priče




Ako neki deo grada ima pregršt priča da ispriča, ali i tajni koje čuva, onda je to svakako Kalemegdan.

Njegova bogata životna priča počinje pre dva milenijuma, kada je Flavijeva IV legija odabrala greben na desnoj obali Save za svoje utvrđenje i sagradila rimski kastrum. Ta legija koji su nazivali srećnom zbog brojnih uspeha, upravo tu, kao branik tadašnjeg Rima, podigla je jedno od najsigurnijih utvrđenja tog vremena.

Kasnije su isto utvrđenje mnogi rušili i iznova gradili, ostavljajući u kalemegdanskim zidinama svoj deo današnje prebogate istorije. Učestvovali su kroz vekove u pisanju kalemegdanske priče Vizantinci, despot Stefan Lazarević, Turci i Austrijanci. Turci su jednom delu Kalemegdana dali ime Fićir-baji, što je kovanica od reči koja podrazumeva čoveka koji je zamišljen i druge koja znači breg.

Mnogo toga u vezi s Beogradskom tvrđavom je zapisano u istoriji, ali nažalost, neke priče će ostati zauvek misterije zbog nemogućnosti da se istraži do kraja sve što se krije ispod zidina. Mnoge legende su ispredane o turskom blagu uzidanom u zidove Barutane, baucima u kalemegdanskim lagumima i katakombama, mračnim silama koje vladaju oko “Pobednika”, i nikad dokazanoj teoriji u vezi sa tunelom ispod reke koji spaja Kališ sa Zemunom.

Ipak, najveća misterija ovog dela Beograda je Rimski bunar. Iako nam arheolozi i istoričari uporno ponavljaju da to nije ni rimski ni bunar, jer su ga izgradili Austrijanci (od 1717. do 1731), narod je skloniji verovanju u nešto mističnije priče. Tako su ga neki nazivali i “pupak sveta” i verovali da je to mesto odakle je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet.

Neki istoričari podsećaju da su Rimljani sproveli vodu čak iz mokroluških izvora, a da je sigurno da su u nekom trenutku pokušali da iskopaju bunar, s obzirom na to da su bili poznati stratezi i neimari. Strategija ih je obavezivala da obezbede snabdevanje vojnika vodom u slučaju da neprijatelj, prilikom opsade, preseče vodovod. Kasnije, pričaju istoričari, on je služio kao silos za žito, pa čak i kao tamnica.



Surove smrti

Neka od najsurovijih ubistava koje Beograd pamti u vezi su upravo sa rimskim bunarom. U zaveri koja se odigrala 1494, kada je Beograd bio neosvojiv cilj Turaka, otkriveno je 37 hrišćana koji su za veliki novac hteli da “prodaju” Kalemegdan osvajačima. Preki sud im je brzo presudio i svi zaverenici su konopcima spušteni na suvo dno bunara. Tek kada su poludeli od gladi, bačeni su im noževi da se međusobno poubijaju i prožderu!

Na dan krunisanja Milana Obrenovića 1882. uhapšene su Jelena – Ilka Marković i Lena Knićanin, jer su na njega pokušale atentat. Ilka je pronađena u zatvorskoj ćeliji ugušena peškirom, a Lena je zatvorena u Rimski bunar. Kasnije je pronađena mrtva, zajedno s ubijenim vojnikom čiji je zadatak bio da je čuva.

Za vreme okupacije, Nemci su istraživali dno bunara, a po nekim pričama, dva ronioca s tog zadatka nikad nisu izronila.

Neki od pronađenih ljudskih skeleta pripisivani su i zloglasnoj Ozni, koja je imala običaj da koristi ovaj bunar.

Rimski bunar inspiracija Hičkoku

Sve je to privuklo velikog britanskog režisera Alfreda Hičkoka kada je posetio Beograd 1964. da obiđe Rimski bunar, koji je za njega, kako je rekao, predstavljao “pravu poslasticu”.

I poznati filmski režiser Dušan Makavejev je kasnije snimio film “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a”, inspirisan ubistvom u vezi sa bunarom, kada je čovek bacio u njega svoju ljubavnicu.

Put do dubine bunara od 60 metara počinje velikom metalnom kapijom. Dvadesetak metara dugačak hodnik vodi preko 212 spiralnih stepenika do površine vode. Dno bunara nalazi se ispod dna Save, a voda u njemu se najverovatnije slila s platoa Gornjeg grada.

Telegraf
Nazad na vrh Ići dole
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 322
Datum upisa : 27.03.2012

PočaljiNaslov: Re: Misterije Beograda   Pon Okt 23, 2017 11:21 pm

Koju tajnu krije Topčiderski park?

U Topčideru, ispred Miloševog konaka, nalazi se najstariji platan u Beogradu.



Platan se odlikuje velikim obimom stabla i razgranatom krošnjom. Star je oko 180 godina, a smatra se da je posađen tokom izgradnje Miloševog konaka u XIX veku, tačnije oko 1830. godine.

Visina stabla je 34 metra i grane su poduprte sa 17 metalnih stubova koje ih drže i sprečavaju savijanje i lomljenje. Raspon krune drveta je 49 metara. Površina senke koju pravi platan je 1.885 m². Godine 1979. drvo je zaštićeno zakonom, kao spomenik prirode botaničkog karaktera III kategorije. JKP „Zelenilo Beograd“ je staratelj nad ovim spomenikom. Prostor zaštite ima površinu od 18 ari i 85 m².



Stablo platana kod Miloševog konaka je jedno od najlepših i najvećih u Evropi.

Tačna starost stabla se ne zna, ali je sigurno da je zasađeno u vreme nastanka Topčiderskog parka i izgradnje Miloševog konaka. Prema predanju, svoje neverovatne dimenzije stablo je dostiglo zahvaljujući tome što je zasađeno u bivšoj krečani.

bktvnews
Nazad na vrh Ići dole
http://folder-forum.serbianforum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Misterije Beograda   

Nazad na vrh Ići dole
 
Misterije Beograda
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» VTO o trosku grada Beograda

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Folder forum :: Srbija :: Beograd-
Skoči na: